Veleslalom je skijaško takmičenje u kojem je cilj da takmičar najbrže prođu zadanu stazu, uz pravilan prolazak postavljenijh kapija - vrata, koja su za razliku od slaloma postavljena u nešto širem međusobnom razmaku.
Veleslalom zajedno sa slalomom spada u tehničke discipline alpskog skijanja (za razliku od brzinskih disciplina u koje spadaju super-veleslalom i spust). Reč je o disciplini koja kombinuje oštre zavoje sa nešto bržim ravnim delovima staze.
Prema trenutno važećim pravilima, takmičenja u veleslalomu se odvijaju u dvije vožnje, od kojih svaka traje otprilike 60-80 sekundi. Kao i u slalomu, staza je u veleslalomu označena vratima, tj. štapovima označenim zastavicama u dve boje, naizmjenično plava i crvena. Međutim, ovde su jedna vrata formirana od 4 štapa, po dva lijevo odnosno desno između kojih je razapeta zastavica.
Međunarodna skijaška federacija (FIS) detaljno propisuje sve parametre staze, pa je tako u veleslalomu propisan raspon visinske razlike od starta do cilja (250-450 metara), širina pojedinih vrata (4-8 metara), razmak između dvoje susednih vrata (ne manji od 10 metara), broj takmičara koji se kvalifikuje za drugu vožnju (30 najbržih iz prve vožnje) kao i brojni drugi detalji. Sve navedene mere se odnose na muški veleslalom, a postoje i pravila za ženski veleslalom, za mlađe kategorije takmičara i slično.
Karakteristike veleslalom staze - dužina trajanja trke, broj kapija, visinska razlika starta i cilja...
Za drugu vožnju se kvalifikuju najbržih 30 iz prve vožnje.
