Planinarski dom Rtanj se nalazi na Kopaoniku, ispod vrha Mali Karaman na nadmorskoj visini od 1786m. Pored studenata, otvoren je za sve turiste, skijaše, đake i ostale goste.
Dom raspolaže sa 189 postelja u dvokrevetnim, trokrevetnim i višekrevetnim sobama, sa ili bez sopstvenog VCa i kupatila.
U okviru doma se nalaze: Kamin sala sa Vapaj barom, Odžaklija, trpezarija koja je ujedno i TV sala, sauna i skijašnica.
 Seljina kuća pod Karamanom Kamin sala koja do danas nije promenila izgled Pre Posle Rtanj 1981. Legendarne drvene stepenice od dva balvana |
03.04.1958. godine, predsednik društva Mirko Kovačević (student arhitekture) šalje pisma upravama tehničkih fakulteta, sa molbom za novčanu pomoć, jer je upravni odbor društva odlučio da na 10 godina osnivanja napravi dom na Kopaoniku. Odabrano je mesto ispod Malog Karamana na visini 1786 m, pored Karamanskog potoka koji je sve do ‘70 god, bio toliko veliki i bučan da je mogao usred zime pokretati vodenicu sa dva kamena. 29.novemra 1958, na Dan Republike, otvoren je kameni dom sa dve prostorije za spavanje i kamin prostorom sa čuvenim stepeništem. To stepenište i sada postoji, a čine ga poluoblice zakucane na kosi balvan. Dom nosi naziv ”Seljina kuća pod Karamanom” prema poginulom studentu tehnike, narodnom heroju Princip Selji. 1965. godine, u kamin prostoru zida se kaljava peć, a iznad nje nastaje čuveni akarnik kroz koji prolaze svi novi članovi da bi postali stari. U potkrovlju su dve odvojene sobe, (10+8 ležajeva) ženska i muška, jer se u to vreme spavalo odvojeno. Pored našeg doma na Kopaoniku postoje još: Vila nad Sunčanom dolinom (danas Putnik), Čatalan –barake ferijalnog saveza, (danas ne postoje) i Vojni dom. Dom Olga Dedijer je još uvek ruševina. Iduće 1966. godine, iznad domarevog sobička nadziđuje se soba sa 4 kreveta u koju se stiže posebnim kamenim stepenicama i predstavlja najluksuzniji deo doma. 1970. godine, pored doma sa desne strane niče ogromna šupa za drva (sada je tu odžaklija), a domar Hrana zida pekaru u domu. Dom ima 10+8+4 ležaja, ne računajući smeštaj na sećijama pored kamina. U leto 1976. godine, počinje proširenje sa leve strane doma sa ciljem da se dođe do 40 ležajeva. Nakon završetka u prizemlju se pojavila nova kuhinja,a u potkrovlju nove sobe za smeštaj, domareva soba, a u samom uglu čuvena kamena soba u kojoj spavaju najhrabriji jer je ledena. Napravljen je i prvi Kopaonički čamac za spasavanje (Toza Lambrin). Dom je disao istom dušom, jer 40 onih koji u smenama borave u domu nemaju potrebu, a ni šansu za izdvajanjem, jer se sve dešava u kamin prostoru. Dve zakucane gitare na zidu mogao je svako da skine i pesma bi krenula. Tu je i domar Hrana koji je još i pekar i kuvar i svira svoj klarinet po sistemu ”s tem, s tem - pa s ovem”. U večernjim satima pored pesme odigravala su se poznata takmičenja u pantomimi. Novcem od prodatih ski liftova 1981 godine, počinje velika rekonstrukcija doma sa ciljem da se dosegne kapacitet od 80 postelja. Ruši se potkrovlje iznad starog dela i ostavljaju samo kameni zidovi, pravi se novi pod od balvana, nad kamin prostorom. Zaziđuju se ulazna bočna vrata i otvara se novi ulaz sa leve strane doma, a u bivšem predprostoru za izuvanje, pravi se bife. Novi prostor zida se blokovima i radovi brzo odmiču. Pojavljuju se nove sobe na prvoj etaži koje ”zatvaramo” starim vratima i prozorima, koje smo dobili od Mašinca. Radovima na licu mesta rukovode Ile, Aki, Šulja i Joca koji je imao i dopunsko zaduženje da pribavlja novac. Arhitektonsko rešenje daju Nataša i Žarko Ristić, a statiku rešava Čombe. Krovnu konstrukciju rade seoski majstori, a termo izolaciju radimo sa ”iskrapenom” koji smo dobili od ”Iskre” iz Bariča. Tokom zimskog školskog raspusta u domu hrabro borave učenici OŠ Branislav Nušić, a vodi ih čuveni profesor Gluma. 1982 godine, učinjen je veliki pomak u gradnji. Od EDB dobijamo 300 drvenih bandera i saglsanost da izvadimo visokonaponske kablove kod sadašnjeg Hajata i prodamo ih. Geneks nam takođe pomaže u novcu jer planira da u naše buduće sobe smesti žičničare i tako naplati pozajmicu. Urađeno je: - stari kamin zadimio kroz novi dimnjak; - urađene nove drvene masivne stepenice na dva kosa balvana kao veza prizemlja sa prvim spratom; - sve sobe na prvom spratu dobile vrata i prozore; - mokri čvor u prizemlju (tri VC i tri kupatila); - na licu mesta napravljeno 60 kreveta; - postavljene bubnjare u sobama kupljene na vojnom otpadu; Kada se sneg povukao u maju, kreće se svom žestinom i do nove 1984 godine je urađeno: - omalterisani svi zidovi; - promenjeni prozori, stavljeni sa duplim staklom i novi; - pod od betona; - novi vodovod; - lamperija u hodnicima; - hidroizolacija krova; Iznad prvog sprata pojavljuje se potkrovlje sa sobama. 1984. godina počinje sa malo novca i velikom željom da se napadne prvi sprat sa mokrim čvorom i dovrše sobe u potkrovlju. Stiže posteljina, dušeci, jastuci, tepisi od odmarališta Mitrovac na Tari. Milosrdni ljudi poklanjaju nam mermer za kompletno prizemlje. Završavamo u celini novi vodovod sa vrha Karamana |
1985 godina, počinje sa organizovanim smenama kapaciteta jednog autobusa tj. 50 mesta u jednoj smeni. Dom dobija telefon i grejanje kotlovima na drva. Bubnjare zamenjuju radijatori.
Pred novu 1986 godinu, u 20 časova i 30 minuta naš član Slobodan Jovanović daje znak da se grejanje pusti, a koje je on izradio sa svojim Rumljanima. U domu je 80 ljudi.
1986 godine, u maju ponovo rušenje. Ruši se levi dograđeni deo doma sa ciljem da njegov krov dođe do nivoa krova iznad kamin prostora. ”Mali Vlada” buldožerom ruši otpisani deo doma i na tom mestu iz temelja niče savremeno zdanje, uz pomoć mehanizacije Komgrapa, koju organizuje Dule Obradović.
Novu 1987 godinu dočekujemo sa 136 novokupljenih kreveta, od kojih 30 odvajamo za potrebe ski ekipe. Želja je da se napravi i odžaklija, a za njenu realizaciju Joca obezbeđuje novac. Ali ljudi oko ski ekipe, hoće da tim novcem kupe novu ski opremu. Srećom, Aki, Joca, Rile su još uvek jaki u UO i nastaje prelepa odžaklija sa pekarom na mestu stare šupe za drva.
Nova 1988. godina dočekana sa novom odžaklijom koju je otvorio Duško Kovačević. U novostvorenom prostoru svira ansambl Renesans, Paja Aksentijević i nezaobilazni Vlada i Bajka.
Sezona kreće organizovano sa 140 ležajeva. Dom je konačno gotov i počinje borba za prevlast ko će i kako dom voditi. Sve je veći pritisak roditelja dece takmičara i trenera sa ciljem da se preuzme upravljanje domom i sva zarada podredi potrebama ski ekipe. Kanalizacija za dom još uvek nije gotova i to čini da pritisak popusti.
1989. godine konačno i kanalizacija je gotova, dakle dom je do kraja uobličen i funkcionalan.
1990. godina donosi veliku zaradu što je još više pojačalo agresiju roditelja dece takmičara i nekih trenera. Na pomolu je veliki rat sa
Rtnjevcima graditeljima doma koji su branili osnovnu koncepciju i suštinu doma, a to je da se u njemu, besplatno uči skijanje, da se za male pare boravi i lepo druži, a ako ostane novca pomognu najkvalitetniji takmičari.
Sukobe prekida požar.
04.04.1990. godine od doma su ostali samo kameni zidovi.
Preuzeto sa sajta PSD RTANJ - PSD Rtanj
