Gorska služba spasavanja (GSS) je dobrovoljna i neprofitabilna organizacija čiji je osnovni cilj pomoć i spasavanje ljudi u nepristupačnim, planinskim i urbanim uslovima. Naši spasioci su poslednja instanca i nada ugroženih ljudi, jer naša aktivnost počinje onda, kada druge, civilne i vojne, službe ostanu bez adekvatnih rešenja. Spasiti ljudski život, pomoći čoveku u nevolji osnovni je zadatak GSS-a.
GSS pokriva rad svih skijališta u Srbiji: Kopaonik, Zlatibor, Stara Planina, Divčibare. U ovim ski centrima spasavaju povređene, izgubljene skijaše a u slučaju potrebe vrše evakuaciju žičara.
Njihovi brojevi telefona su:
KOPAONIK: 063/ 466 466 ZLATIBOR: 065/ 65 49 874
STARA PLANINA: 063/ 466 461 DIVČIBARE: 064/ 61 64 125
SIGURNOSNA PRAVILA:
Pre izlaska na staze raspitajte se o internim znacima za signalizaciju i internacionalnim pravilima ponašanja na skijalištima.
Pre spusta dobro se zagrejte. Polazak na "hladno" najčešće je uzrok mogućeg udesa.
Prilagodite brzinu kretanja vremenskim uslovima, terenu i najvažnije sopstvenim mogućnostima.
Pre izlaska na staze pogledajte Ski Info podatke na recepciji, ulazu u konake ili TV Kopu. Važno je znati meteo uslove kao i informaciju koje žičare eventualno ne rade.
Pazite na radno vreme žičara. Morate stići na vreme do žičara koje će vas izvući na staze za povratak prema turističkom centru. Kritične žičare su Mali karaman (br.8) kao i Duboka II (br.20) i Duboka (br.6). U suprotnom ne gine vam pešačenje.
Većina udesa se događa početkom ili krajem dana zbog umora ili zbog zaleđenih staza.
Prilikom spusta u grupi, pravite zaokrete iza leđa osobe koja vam je najbliža, nikako ispred.
Deca su daleko ranjivija na stazama od odraslih, a osim toga i manje koncentrisana pa treba udvostručiti pažnju.
Ne imitirajte sportske skijaše jer su njihovi rizici proračunati.
Početnici su u opasnosti zbog neiskustva, a skijaši koji ga malo imaju često previde svoje sposobnosti.
U interesu vaše bezbednosti, poštujte znake na skijaškim terenima!
Skijanje izvan pista je posebno nezgodno. Prečice između staza koje su navedene, nisu zvanične ski staze. To su uglavnom putevi za racionalno kretanje ratraka između staza, pa se nima ipak krećete na sopstveni rizik. Zato izvan staza nemojte nikada skijati sami. U slučaju nesreće moći ćete da pomognete drugima ili ćete biti u prilici da vama pomognu.
Ako prvi naiđete na povređenog, obeležite mesto pobadanjem i ukrštanjem skija iznad povređenog kako drugi skijaši nebi naleteli, pogotovo u uslovima slabe vidljivosti. Odmah obavestite Gorsku službu spašavanja čiji pripadnici stalno patroliraju stazama, ili obavestite žičničara koji će sa njima stupiti u kontakt radio vezom.
ISKUSTVO I PREPORUKE
Gorske službe spašavanja na Kopaoniku
063/466-466
Uzroci povreda
Povrede koje se nejčesće dešavaju na Kopaoniku se javljaju usled loše psihičko-fizičke pripremljenosti. Ljudi sa slabijim znanjem skijanja po lepom danu naravno hoće da probaju jače staze i tu dolazi do povreda. Lako je preceniti svoje znanje skijanja kad je lep dan i zelis da obiđeš celu planinu.
Često se nesreće dešavaju usled nepoštovanja bontona skijanja.
Dakle jurnjava po stazama, deca na sankama po stazi, pešaci, ...
Takodje, nisu zanemarljive ni povrede od žičare kao što su udarac persha u glavu ili ispadanje iz korpe.
Loša i zastarela oprema za skijanje može biti uzrok povređivanja. Pre svega, loši vezovi koji se ne otvaraju na vreme, veliki broj cipele, tupi rubovi na skijama, ...
Po nekim statistikama najviše se povreda dešava u januaru i pocetkom februara. Verovatno zbog većeg prisustva dece koja su tada na raspustu.
Povrede koje se najčešće sreću na planini tiču se ruku i nogu i to uglavnom isčašenja zglobova kolena i lakata, lomovi ruku, potkolenica, redje butina, ali bilo je i takvih težih slučajeva, i to uglavnom samo kod starijih osoba, mada naravno, pravila nema.
Kada se naiđe na povređenog
Ako prvi naiđete na povređenog, obeležite mesto pobadanjem i ukrštanjem skija iznad povređenog kako drugi skijaši nebi naleteli, pogotovo u uslovima slabe vidljivosti.
Ne raditi ništa poteđenom skijašu. Jedina stvar koja može da se uradi na licu mesta je neka vrsta utopljavanja povređenog. Hitno pozvati spasioce, odnosno odmah obavestite Gorsku službu spašavanja čiji pripadnici stalno patroliraju stazama, ili obavestite žičničara koji će sa njima stupiti u kontakt radio vezom.
Bitno je TACNO uočiti polozaj povređenog na stazi kako bi žičničari preneli korisnu informaciju ekipi GSS-a, kako se ne bi desilo da spasioci traže povređenog više od 20 minuta po planini samo zbog loše procene mesta povrede.
Savet
Procenite koiko dobro skijate u ponasajte se tako.
Nemojte izazivati sudbinu na previse jakim stazama jer pravite gužvu, ometate bolje skijaše i veća je mogućnost za povredu.
Pre svakog odlaska na skijanje proverite stanje vaše opreme. Naoštrite skije, proverite ispravnost i podešenost vezova prema vašoj telesnoj tešini i znanju skijanja. Cipela ne sme da bude velika, i da vam se peta šeta u njoj. U tom slučaju kupite ili iznajmite odgovarajuće cipele.
U slučaju gubljenja u planini posle prestanka rada žičara, savet je ne zavlačiti se u sumu kako bi se zagrejali, jer je onda teže da vas neko nađe.
Dakle ako ste se izgubili pokušajte da se držite neke staze ili putića kako bi vas prvi ljudi koji krenu u spašavanje (sankama i ratracima) uočili i vratili u Konake. Ako oni nemaju uspeha u traganju tek onda pripadnici Gorske službe spašavanja kreću da "češljaju" šumu.
Telefon Gorske Službe Spašavanja (GSS) na Kopaoniku je 063/466-466
Ako idete na Kopaonik, imajte memorisan ovaj broj u svom telefonu. Direktan kontakt sa Gorskom službom skratiće čitavu akciju spasavanja i pružanja pomoći skijašu u nevolji.
Posetite sajt GSS-a!
