Dr. Milorad Milošević - Brevinac (1907-1983)
Priznati srpski istraživač, prirodnjak i etnolog koji je istraživao Kopaonika ali i ostale planine Srbije i Crne Gore.
Radio je kao učitelj u Rudnici, a još tridesetih godina prošlog veka, Brevinac je dovodio prve skijaše na Kopaonik. Bio određen i za člana nadzornog odbora (zajedno sa Vojinom Smodlakom) za gradnju planinarskog doma 1935. godine na Kopaoniku.
Dr. Milorad Milošević - Brevinac je poznat po brojnim pisanim izdanjima o Kopaoniku, koje je ilustrovao sopstvenim fotografijama. Jedno od tih izdanja je knjiga "Beli Kopaonik", izdata 1968. godine. U njoj je Kopaonik kolažno prikazan kroz priče i piščeve impresije Kopaonikom.
Brevinac je objavljivao i u stručnim časopisima. Na primer, u Šumarskom listu iz avgusta 1952, objavio je tekst: Iz seljačkog pošumljavanja u Srbiji.
Preuzmite .PDF fajl sa ovim tekstom:
U časopisu „Raskovnik”, tada veoma cenjenom i dosta čitanom, 1970 je objavljen članak „Primer mladih Valjevaca” koji je napisao etnolog Milorad Milošević Brevinac.
Primer mladih valjevaca
Prošle godine u februaru mesecu u Valjevu je osnovan Klub mladih istraživača koji se sastoji iz više odseka, sa zadacima da se, pored školskog izučavanja pojedinih predmeta, već jednom započne „listati” i nedočitana knjiga prirode i društva. Da se povezuje teorija sa stvarnošću, sa životom prirode i ljudi. Krenulo se u bogatu riznicu, pravim vrelima na kojima će se usavršavati.
Valja istaknuti da se ne radi o nekom stručnom proučavanju, već o istraživanju i otkrivanju – o zadovoljavanju mladalačkih želja. U stvari da mladi otkrivaju sebi i drugima malo poznato i nepoznato. Na taj način blagovremeno će se stvarati potpuniji i sadržajniji lik budućeg obrazovanog čoveka i stručnjaka. Moglo bi se reći da su mladi Valjevci na pragu ka pravom putu koji vodi najsavršenijoj školi.
Takva istraživanja mogu da budu od koristi i po nauku. Radoznalost omladine nema granica. I kad se zna da se ovaj krug neprestano širi i da se stalno traga za novostima, onda se slobodno može tvrditi da će naučne ustanove imati svoj podmladak u ovim mladim istraživačima.
Prema uputstvima iz našeg Uredništva prošle godine u selu Vujinovači na planini Jablaniku našla se prvi put na etno-upoznavanju toga sela etnografska sekcija kluba. A u maju mesecu, isto prošle godine, pod vođstvom jednog poznavaoca prilika na selu iz našeg časopisa pristupilo se prvi put upoznavanju sela Donjeg Taora na planini Povlenu. U stvari, bio je to pristup ljudima i naselju. Više da se omladincima ukaže kako treba pridobijati ljude za taj osetljiv posao, zainteresovati meštane, probuditi ih da se i sami „zagreju” za svoju prošlost.
Taj prvi školski nastup, može se reći, prerastao je, isto prošle godine, po durmitorskim selima (Tepca, Nadgora, Palež i dr.) u ozbiljnije izučavanje. U tom rasnom i starinskom kraju, gde i planina i ljudi ulivaju pobude i volju za ovakav rad, oduševili su se omladinci i unekoliko priučili za izučavanje neproučenog svog zavičaja – Valjevske Podgorine.
Magnetofonski zapisi, guslarski, tužbalički, lirski, tako reći svakodnevno odjekuju ne samo po Valjevu, već i po obližnjim gradovima. Zabeležene i tonski uhvaćene narodne umotvorine orile su se i po selima. Pošto danas ima dosta omladinaca i omladinki koji su po završetku osnovnog školovanja ostali na selu, njih nije bilo teško zainteresovati za istraživanja i etno-proučavanja svojih sela.
27. marta ove godine u Valjevu je održan skup budućih izučavalaca Valjevskog kraja. Za prvo vreme nastojali smo da se pribiraju narodne umotvorine: poslovice, zagonetke, gatalice, bajke, priče, pesme, životopisi znamenitijih ljudi na selu, starih ratnika i značajniji događaji i zapisi. Rečeno im je da će se to u granicama mogućnosti štampati u našem časopisu; a obećano im je da će se što šta prigodno, objavljivati i u valjevskom listu „Napred”. A pri Klubu će se pribirati zapisi saradnika sa sela, sređivati i, vremenom, izdavati u vidu zbornika, kad bude sredstava za to. No to i nije toliko presudno, koliko je važno da se zapisi sređuju i čuvaju.
Za mesec jul ove godine planom Kluba predviđeno je da se nastavi sa etno-izučavanjem Donjeg i Gornjeg Taora. U našem uredništvu se pripremaju uputstva za već ozbiljniji zahvat u pogledu izučavanja tih planinskih sela.
Tako ono što su zaboravili stariji, sada rade – mlađi.
(Raskovnik, 1970) Milorad Milošević Brevinac
http://knjige.kolubara.info/sh/istrazivaci/tekst/2011/
Kuća Milorada Miloševića - Brevinca (1907-1983) je izgrađena 1958 god. Nalazi se pored staze Mašinac, preko puta istoimenog odmarališta. U kući, u spomen sobi izložena je njegova etno - zbirka sakupljena na prostorima Kopaonika, o kojoj se sada brine njegova ćerka Dragana.
Opština Keraljevo je 2007. obeležila 100 godina od rođenja Milorada Miloševića - Brevinca u okviru manifestacije "Raških duhovnih svečanosti". Tim povodom, kraljevačko glasilo "Ibarske novosti" od 24.08.2007. su zabiležile:
- Otvaranjem izložbe fotografija u spomen na Milorada Miloševića Brevinca, promocijom knjige "Beli Kopaonik" i prezentacijom dokumentarno - igranog filma "Brevinac" večeras se završavaju 14. raške duhovne svečanosti, jedna od najznačajnijih manifestacija u zemlji, koja uspešno čuva kulturu i tradiciju raškog kraja i cele Srbije.
U okviru Raških duhovnih svečanosti otkrivena je i spomen bista Milorada Miloševića Brevinca na Kopaoniku, kome je u nejvećem delu i posvećena ova manifestacija te 2007. godine. Spomenik je postavljen ispred opštinske kuće Raška na Kopaniku. Na njemu piše: "Čovek ovoga kraja koji je otvorio turistička vrata Kopaonika"
Bio je poznat i kao fotograf. Svojim fotografijama je ilustrovao pre svega svoje knjige, ali njegove fotografije su se našle i u knizi:
LETOPIS SRPSKE FOTOGRAFIJE 1839 - 2008. na strani 76
autora: Gorana Malić
Beograd : Fotogram, 2009. (240 str; 165 ilustr; 205 x 140 cm; ćirilica)
RTS je u okviru serijala "Trag" kuju uređuje Milomir Jasnić postoje sledeće emisije gde se pominje Brevinac:
- Trag: Na motriljama Golije, 2008
Naš poznati istraživač i prirodnjak Milorad Milošević Brevinac je, još tridesetih godina prošlog veka, dovodeći prve skijaše na Kopaonik, zapisao da postoji još lepše i izdašnije a netaknuto prirodno blago, na Goliji.
Media files trag - 2409.flv (54.2 MB)
- Trag: Semeteš, carsko oko, 2011
Nisu se, do sada, obistinila predviđanja našeg naučnika i hroničara Milorada Miloševića Brevinca da će potkopaonički pristranci oko Semeteša, njegovo jezero sa plovećim ostrvima i okolina, biti veliki turistički mamac.
Media files Trag 030811.flv (60.5 MB)
Brevinac
