Naši sportisti učestvovali su na 18 zimskih olimpijskih igara propustivši samo tri „bele olimpijade”. Igre u Lejk Plesidu 1932. propuštene su zbog visokih troškova, predugog putovanja, kao i činjenice da kvalitet sportista nije obećavao zapaženije plasmane. I sledeće Igre u SAD, u Skvo Veliju 1960. propuštene su iz istih razloga, a jugoslovenski sportisti zbog sankcija nisu učestvovali na Igrama u Albervilu 1994. godine.
Od prvih Igara u Šamoniju 1924. zaključno sa Igrama u Solt Lejk Sitijem 2002. na zimskim Olimpijskim igrama učestvovali su sportisti JOK, kao predstavnici Kraljevine SHS, Kraljevine Jugoslavije, FNRJ, SFRJ i SRJ. U Torinu 2006. naši sportisti učestvovali su pod zastavom SCG, a na Igrama u Vankuveru 2010. prvi put na zimskim igrama takmičili su se sportisti Srbije.
Ukupno na zimskim olimpijskim igrama učestvovalo je 254 sportista JOK, OKSCG i OKS. Oni su se takmičili u osam sportova i imali ukupno 334 učešća.
Naši sportisti učestvuju na „belim olimpijadama“ od prvih Igara u Šamoniju 1924. godine, a kontinuitet učešća prekidan je samo tri puta – 1932. u Lejk Plesidu i 1960. godine u Skvo Veliju zbog visokih troškova putovanja i učešća s jedne, a malih izgleda za dobre plasmane s druge strane, kao i 1994. godine u Lilehameru zbog sankcija.
Na I igrama u Šamoniju 1924. sportisti Kraljevine SHS, slično predstavnicima Jugoslavije 1992, 1998. i 2002. vodili su se olimpijskom maksimom „važno je učestvovati“, a najveće uspehe „plavi“ su postigli osamdesetih godina prošlog veka na dva poslednja učešća sportista nekadašnje SFRJ.
U Šamoniju imali smo četvoricu reprezentativaca u smučarskom trčanju. Najbolji plasman ostvario je Švigelj zauzevši 32. mesto u trci na 18 km, ali 36 minuta iza pobednika.
U Garmiš Partenkirhenu 1936. sjajan rezultat zabeležio je Franc Smolej u trci na 50 km osvojivši 10. mesto i to je bio najbolji individualni plasman sve do 1968. godine kada ga je nadmašio skakač Ludvig Zajc – za jedno mesto.
Gro jugoslovenskih olimpijskih timova do 1992. godine činili su slovenački sportisti (često bili su to samo oni), budući da su u Sloveniji četrdesetih godina prošlog veka izgradnjom skakaonice na Planici, snažan zamah dobili smučarski skokovi, zatim i smučarsko trčanje, a šezdesetih godina hokej i tek na kraju alpsko smučanje
U Kortini D’Ampeco 1956. u ekipi Jugoslavije prvi put su i sportistkinje i u nordijskom trčanju Amalija Belaj, Biserka Vodenlič i Nada Birko (štafeta 3 x 5 km) nadmašile su Smolejev plasman osvojivši deveto mesto, ali to je bio ekipni plasman.
Posle osmogodišnje pauze, zbog propuštanja Igara u Skvo Veliju 1960. Jugoslavija se vratila na Igre 1964. u Inzbruku (opet bez značajnijih dometa), a uz nordijce i alpince u ekipi su i debitanti – hokejaši. Tri pobede, tri poraza i jedan „remi“ bio je njihov učinak.
Prvi značajniji plasman u alpskom smučanju, ostvarila je Majda Ankele 1968. godine u Grenoblu osvojivši 12. mesto u slalomu, a najbolji individualni plasman u skokovima i, uopšte na svim Igrama dotad ostvario je Ludvig Zajc devetim mestom na velikoj skakaonici. Isti plasman ostvarili su i hokejaši osvajanjem prvog mesta u „B“ grupi i devetog ukupno.
Skakači su u Grenoblu preuzeli primat u hijerarhiji zimskih sportova u Jugoslaviji i na narednim Igrama u Saporou 1972. Danilo Pudgar je na maloj skakaonici doskočio do osmog mesta. Bio je to dotad najbolji plasman i u ekipnom i pojedinačnom plasmanu.
Bum alpskog smučanja počeo je krajem sedamdesetih godina dolaskom Toneta Vogrineca na čelo tima, osnivanjem „YU ski pula“ i prvim uspesima njegovih zvezda Križaja, Strela, Franka i Kuralta u takmičenjima za Svetski kup. Prva „bela medalja“ čekala se već u Lejk Plesidu 1980. međutim izmakla je za nekoliko delića sekunde - Bojan Križaj je zauzeo četvrto mesto.
U Lejk Plesidu Jugoslavija je prvi put učestvovala u bijatlonu (Marijan Burger, 35. na 20 km i 38. na 10 km) i umetničkom klizanju (Sanda Dubravčić zauzela je 11 mesto), a prvi put od 1964. naših hokejaša nema na Igrama, jer više nema ni „B“ grupe.
Izuzetak je bilo Sarajevo 1984. kada smo pravo učešća dobili kao domaćini, a mnogo značajniji izuzetak bila je prva zimska olimpijska medalja koju je Jugoslaviji doneo Jure Franko, osvojivši „srebro“ u veleslalomu 14. februara 1984. godine.
U Sarajevu, kao domaćin, Jugoslavija je debitovala u umetničkom klizanju u muškoj konkurenciji (Miljan Begović, 21. mesto), brzom klizanju (četvoro takmičara zakovanih na začelju), bobu (Boris Rađenović pilot našeg četvoroseda u Solt Lejk Sitiju 2002) tada je dovezao naš prvi dvosed do 24. mesta), sankanju (Dajana Karajica, 17. mesto od 24 takmičarke)...
U Kalgariju na poslednjem zajedničkom učešću sportista iz svih republika SFRJ ostvaren je najveći uspeh dotad.
Mateja Svet osvojila je „srebro“ u slalomu, Matjaž Debelak osvojio je prvu skakačku medalju – „bronzu“ na 90-metarskoj skakaonici, a treći trofej i to srebrni osvojen je u skokovima u ekipnoj konkurenciji.
U Albervilu 1992. Jugoslaviju su predstavljali takmičari iz Srbije, Crne Gore, BIH i Makedonije, dok su samostalne olimpijske delegacije imali Slovenija i Hrvatska. Najuspešniji od „plavih“ bio je bob dvosed (Vujadinović, Pandurević) koji je u konkurenciji 46 posada bo 29. Nažalost, sledeće Igre održane su samo posle dve godine, a jugoslovenski sportisti (tada već sportisti SRJ, bez BIH i Makedonije) zbog sankcija nisu imali šansu da osvoje FIS bodove neophodne za plasman na Igre.
U Naganu 1998. Jugoslavija je učestvovala zahvaljujući „pozivnicama“ MOK, a učešće u Solt Lejk Sitiju 2002. naši smučari i bob četvorosed izborili su na takmičenjima.
To važi i za naše učesnike XX zimskih olimpijskih igara u Torinu 2006, kao predstavnike SCG - Srbije i Crne Gore
Na XXI ZOI u Vankuveru 2010. prvi put učestvuje Srbija sa 10 sportista u 4 sporta - alpskom skijanju, nordijskom skijanju, bijatlonu i bobu, a najbolji plasman – 18. mesto zabeležio je bob četvorosed.
Izvor: www.oks.org.rs
